“I radjanje i smrt su propraceni placom, radjamo se sa vlastitim placom , a umiremo u tudjim, radjamo se u tudju bol , a umiremo u svoju…” rekao makedonski pesnik i pisac Gane Todorovski
Ovih dana je zivot istetovirao novu tetovazu , potpuno nepoznatu za mene, ozarila me po srcu , po secanju ,po dusu , grozan osecaj …. Preminuo je otac mog supruga, moj svekar….laka mu zemlja… Smrt je nastupila iznenadno , umro je pred nasim ocima… Tu sliku necu zaboraviti do kraja zivota… a jos manje cu zaboraviti bol u ocima mog muza koju sam videla istog trenutka dok se gasio zivot u oci njegovog oca … Biti svedok gubitka svog roditelja i potpuna hendikepiranost da mu bilo kako mozes pomoci i spasis ga od zagrljaja smrti je neverovatno grozan osecaj…Cudo je koliko smo blizu smrti svakog dana , deli nas samo secund…
Zivot…. zivot je samo igra , pravi hazard, u kojoj ostaju duze samo oni koji imaju vise srecu od ostalih i oni lukavi koji varaju u igri….
Mislila sam da ce moj prvi oficijalni clanak ovde biti sa malo vedriju tetovazu od zivota, ali zivotne tetovaze su nepredvidljive, zadese nas kad ih se najmanje nadamo a neki od njih su jako bolne jer ih sam zivot tetovira direktnu u srcu , da im se bol oseca neki duzi period…. Kako ja cesto kazem , svaki kraj je samo novi pocetak. Pocivaj nam u miru….
Svi mi jesmo ,zapravo. Svi mi smo svaki dan na raskrsce zivota i biramo nas pravac i tako prolazimo kroz zivot.Moj blog sam nazvala life`s tattoo jer smatram da nam jedino zivot ostavlja trajne tetovaze na nasa tela, nasa srca i nasu dusu. Nadam se na lepog druzenja, zelim vam ugodan prolazak kroz moj blog ,mozete i istetovirati vas komentar ovde ako vas isprovocira neki moj clanak 
