Ovih dana je zivot istetovirao novu tetovazu , potpuno nepoznatu za mene, ozarila me po srcu , po secanju ,po dusu , grozan osecaj …. Preminuo je otac mog supruga, moj svekar….laka mu zemlja… Smrt je nastupila iznenadno , umro je pred nasim ocima… Tu sliku necu zaboraviti do kraja zivota… a jos manje cu zaboraviti bol u ocima mog muza koju sam videla istog trenutka dok se gasio zivot u oci  njegovog oca … Biti svedok gubitka svog roditelja i potpuna hendikepiranost da mu bilo kako mozes pomoci i spasis ga od zagrljaja smrti je neverovatno grozan osecaj…Cudo je koliko smo blizu smrti svakog dana , deli nas samo secund…

Zivot…. zivot je samo igra , pravi hazard, u kojoj ostaju duze samo oni koji imaju vise srecu od ostalih i oni lukavi koji varaju u igri….

Mislila sam da ce moj prvi oficijalni clanak ovde biti sa malo vedriju tetovazu od zivota, ali zivotne tetovaze su nepredvidljive, zadese nas kad ih se najmanje nadamo a neki od njih su jako bolne jer ih sam zivot tetovira direktnu u srcu , da im se bol oseca neki duzi period…. Kako ja cesto kazem , svaki kraj je samo novi pocetak. Pocivaj nam u miru….